SILVIJA☆REAL LIFE☆

Јedan od najlepsih praznika meni je Badnje vece i Bozic. Lepi su mi obicaji,osecajni,sentimentalno sam vezana za njih jos od malena. U mojoj kuci uvk je svega bilo i previse tih dana,slatkisa,kolaca svezeg i suvog voca,hrane u izobilju ko i svuda verovatno. I ove godine ce biti tako.Al htela sam nesto drugo reci,tj nadovezala bih se na blog o drustvenim mrezama. Koliko su ljudi optereceni praznicima tj slikama koje kace na drustvenim mrezama.Znaci da prezivimo slike od praznika pa da nastavimo sa normalnim zivotom. Od sutra ujutru krecu slike,muskarci kako idu po badnjak,rano ujutru,sekira i rakija u ruci pa zene-devojke-domacice kako poste,pa riba,pasulj,bundevara i slicno,zatim suvo i sveze voce uredno slozeno na tanjirima,pa posni kolaci,posadjeno zito pored toga svezanj Badnjaka,kupljen u marketu ili pijaci,uglavnom sve se slika pored jelke ili ikebane. Eto sve sam opisala,ja mislim. Sutra cu verovatno ceo dan provesti u vezbanju matematike za takmicenje sa cerkom,crtanim filmovima ili uz tv.posto idemo na rucak kod svekrve.Drustvene mreze me nece videti,ne zelim da smaram svoj mozak i da gledam slike i lazne zivote ljudi,parova koji zive da takve trenutke "okače"na instagram. Srecni vam Bozicni praznici,uzivajte sa svojim ukucanima u ovom divnom prazniku,uzivajte sa svojom decom,neka zapamte kako ste zajedno bili za trpezom na najradosniji praznik bez telefona..

Већина има налог на некој друштвеној мрежи или на свим. Имам и ја, facebook,instagram,imam cak i na youtubu videa o meni i distrofiji,(NORMALAN ZIVOT SA DISTROFIJOM by SILVIJA)pogledajte mozete i komentarisati. Al htela sam nesto drugo da kazem. Gledam kako ljudima"rastu"pratioci,kako na facebooku svako-svakog zna a na ulici mu se ne javlja,zivot se sveo na lajk,na komentar i poruke. Ja sam od svih mreza najopustenija na blogu,kazem iskreno misljenje,iznesem svoju dusu,bez da moram da postavim sliku,rasterecenje je ovde na blogu. Cak mi ni ne nedostaju druge mreze,i smara me da listam,story,osoba koje me generalno ne zanimaju. Verujem da ce se neko sloziti sa mnom...

Кукати и залити се, није моја особина.ljudi koji me poznaju kazu svaka čast, ја se samo nasmejeм.Знате шта је жута минута? Бар је тако zovem тај  период или дан када сам бесна, нерасположена, нервозна. Тај дан бих плакала и викала на сав глас, ал морам да се суздржавам због cerke,muza i породице. Ја се генерално правилим да ми није ништа, све је ок, али уствари у мени је вулкан. Не  питајте како га "гасим", не знам.Сама себе тешим, умирим , каo da су у мени 2 особе.Каква је то способност не знам . Најгоре или најбоље је сто сам свеснa себе, своје ситуације, могућности. Остало што не могу сама prozivljavam kroz cerku i muza,радујем се с њима.uzivaм кроз њих.Борим се да останем сто duzе на ногама, да sto duze uzivam u svemu.Дистрофија је много тешка, ал не кукам и даље. Само ћу реци да је најбоље подносим кад легем у кревет, кад не мислим о кораку, кад не мислим о покрету кад узмем тел.и пишем своје мисли, тада највише подносим.