Zuta minuta
Кукати и залити се, није моја особина.ljudi koji me poznaju kazu svaka čast, ја se samo nasmejeм.Знате шта је жута минута? Бар је тако zovem тај период или дан када сам бесна, нерасположена, нервозна. Тај дан бих плакала и викала на сав глас, ал морам да се суздржавам због cerke,muza i породице. Ја се генерално правилим да ми није ништа, све је ок, али уствари у мени је вулкан. Не питајте како га "гасим", не знам.Сама себе тешим, умирим , каo da су у мени 2 особе.Каква је то способност не знам . Најгоре или најбоље је сто сам свеснa себе, своје ситуације, могућности. Остало што не могу сама prozivljavam kroz cerku i muza,радујем се с њима.uzivaм кроз њих.Борим се да останем сто duzе на ногама, да sto duze uzivam u svemu.Дистрофија је много тешка, ал не кукам и даље. Само ћу реци да је најбоље подносим кад легем у кревет, кад не мислим о кораку, кад не мислим о покрету кад узмем тел.и пишем своје мисли, тада највише подносим.